Spoljašnji svet prati unutrašnji svet
Kakve su ti misli, takav ti je život.
Slična je to misao. Ja to zaista mogu da potvrdim u oba smera, i u pozitivnom i u negativnom. Živela sam i euforično-radosno i depresivno.
Mogu ti reći da ni jedno ni drugo nije ok. Za negativne misli svi znamo da nije ok i da ništa dobro ne donose. Ali kako sad radosna euforija ne valja? Pa ne valja!
Seti se svojih nekih euforija. Previše odeš visoko, i onda kad se spustiš u normalu deluje ti kao pad ili da si se smorila — a zapravo si samo otišla suviše visoko, pa ti onda normalno deluje nisko.
Zato mnogi ljudi idu na ekstremne sportove ili ne znam kakve izlete i putovanja, ili koriste razne opijate, kako bi popunili unutrašnju prazninu. A ne shvataju da time samo nadražuju svoj organizam i tragaju za dodatnim adrenalinom, jer se samo tako osećaju živim.
Praznina se puni Ljubavlju i ni sa čim više.
Naravno, svako treba da nađe meru za sebe. I ok je da nekad malo više poletiš i da se spustiš, ako je to privremeno i svesna si gde si i kako se osećaš. Onda se lako ponovo izbalansiraš.
Ako ponavljaš „Imam ovo i ono…” Univerzum će te podržati. Ako ponavljaš „Nemam ovo, ili nemam ono…” Univerzum će te podržati.
Poslovica isto kaže:
Kreni gore, podržaće te.
Kreni dole, podržaće te.
Pazimo gde idemo i šta mislimo.